(извадок од Библијата на српски јазик, преведена од Вук Караџиќ, со божја помош)
6. И видјех другога анђела гдје лети посред неба, који имаше вјечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и свакоме племену и језику и кољену и народу.
7. И говораше великијем гласом: Бојте се Бога, и подајте му славу јер дође час суда његова; и поклоните се ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.
8. И други анђео за њим иде говорећи: * паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе.
9. И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великијем: * ко се год поклони звијери и икони њезиној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,
10. И * он ће пити од вина гњева Божијега, које је непомијешано уточено + у чашу гњева његова, ** и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред јагњетом.
11. * И дим мучења њихова излазиће ва вјек вјека; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звијери и икони њезиној и који примају жиг имена њезина.
12. * Овдје је трпљење светијех, + који држе заповјести Божије и вјеру Исусову.
13. И чух глас с неба гдје ми говори: напиши: благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, * да почину од трулова својијех; јер дјела њихова иду за њима.
14. И видјех, и гле, облак бјел, и на облаку сјеђаше * као син човјечиј, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.
15. И други анђео изиђе из цркве вичући великијем гласом ономе што сједи на облаку: замахни српом својијем и жњи, јер дође вријеме да се жње, јер се осуши жито + земаљско.
16. И онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.
17. И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он косијер оштар.
18. И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше косијер оштри, говорећи: замахни косијером својијем оштријем, и одрежи грожђе винограда земаљскога; јер већ сазреше пуца његова.
19. И баци анђео косијер свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну * у кацу великога гњева Божијега.
20. И оточи се каца * изван града, и извиђе крв из каце тја до уза коњма хињаду и шест стотина потркалишта.
Пјевачи на стаклену мору. Пошљедњих седам зала. Седам чаша гњева
XV И видјех * други велики знак на небу и чудо; седам анђела који имаху седам пошљедњијех зала, јер се у њима саврши гњев Божиј.
2. И видјех као * стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер + и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме ** и имају гусле Божије;
3. И пјеваху * пјесму Мојсија слуге Божијега, и пјесму јагњетову, говорећи: велика су и дивна дјела твоја Господе Боже сведржитељу, + праведни су и истинити путови твоји, царе светијех.
4. Ко се неће побојати тебе, Господе, и прославити име твоје? Јер си ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред тобом; јер се твоји судови јавише.
5. И послије овога видјех, и гле, отвори се * црква скиније сведочанства на небу,
6. И изиђоше седам анђела из цркве, који имаху седам зала, обучени у чисте и бјеле хаљине од платна, и опасани по прсима појасима златнијем;
7. И једна * од четири животиње даде седморици анђела седам чаша златнијех на напуњенијех гњева Бога, који живи ва вијек вијека.
8. * И напуни се црква дима од славе Божије и од силе његове; и нико не могаше доћи у цркву, док се не сврши седам зала седморице анђела.
No comments:
Post a Comment