ФРАНСОА ВИЈОН: Завештанија

1.

BALADA O GOSPARIMA IZ DAVNIH VREMENA

Gde grob je Treceg Kaliksta

zadnjeg iz loze tih patrona

na kome papska kruna blista?

Gde Alfonsko kralj Aragona

vojvoda ljupki od Burbona

i Artur koga zna Bretanja

i Karlo Sedmi srce sklona?

Al’ gde je hrabrost Sarlemanja?

Gde skotskom kralju cvece lista

kom pola lica presmiona

bi rujno poput ametista

jer bi vodj bojnih legiona?

Gospodar Kipra sjajnog trona

vaj! i kralj spanski pun stovanja

kom ne znam sva imena ona?

Al’ gde je hrabrost  Sarlemanja?

Zacutacu jer stvar je cista

svet ovaj tek je varka bona

smrt napokon uz svakog prista

i od nje nema ni zaklona.

Samo da pitam za barona

kog Lanselotom sva Behanja

zove tog lava s bastiona?

Al’ gde je hrabrost Sarlemanja?

2.

BALADA LEPE SLEMARKE MLADIM CURAMA

“Cuj lepa Rukavicarko

sto saveta mog bi rada

i ti Blanso Obucarko

vreme je da znate sada

muzite od celog grada

nek muskarce svaka vara

jer starost je slaba nada

kao isluzena para.

“Ti ljupka Kobasicarko

koja igras s puno sklada

Gijemeto Tapetarko

postuj gazdu dok si mlada

brzo nece biti rada

kad ostanes svela stara

pop bice ti sva nagrada

kao isluzena para.

“Zanko premila Kaparko

nek te dragan ne ovlada

Katarino ti Kesarko

ne odbijaj muska stada

nek se smeje s puno slada

i ta koja nema cara

u starosti ljubav strada

kao isluzena para.

3.

RONDO SMRTI

Smrti ostra ti je strela

jer mi ubi tu divotu

i sad u svom zlom hihotu

vrebas ne bi l’ mene srela:

od tada mre mi dusa vrela

al’ sto ubi nju sirotu

            Smrti?

Jedno srce bi dva tela:

nek mrem slicno tom civotu

il’ ziv bicu stran zivotu

kroz secanja sva nevesela

            Smrti?

3.

BALADA O PARISKIM GOSPAMA

Poznate su jezicarke

Firencanke i Mlecanke

sposobne da zbore carke

kao stare te Rimljanke

ali nek su Lombardjanke

Djenovljanke nisu blizu

Pijemontke Savojanke:

pravi kljun je u Parizu!

Lepom recju mnoge varke

tvore kazu Napuljanke

a gracu ko vrane starke

Pruskinje i Alemanke

al’ Grkinje Egipcanke

Madjarke i sve u nizu

Spanjolke i Katalanke:

pravi kljun je u Parizu!

Ni Bretonke ni Svajcarke

Gaskonjke ni Tuluzanke

s Malog mosta dve ribarke

scutkace ih i Loranke

Engleskinje Kalezanke

(da promakle neke nisu?)

Pikardjanke Arlezanke:

pravi kljun je u Prizu!

Kneze samo Parizanke

lepo zbore ko sto grizu

nek svi hvale Talijanke:

pravi klun je u Parizu!

4.

BALADA DOBROG NAUKA

“Makar bio nosac bula

varac koji varkom vara

krivotvorac ili hulja

kao mnostvo jos drugara

kockar kome nema para

kradi vadi tudju kesu:

sta mislis kud ode para?

Krcme kurve sve raznesu.

“Rimuj pevaj zezaj cula

prerusen sav lud od zara

pesme bubnja zurla frula

ispred silnih gospodara

igraj farse s mnogo dara

kockaj zgrci u zlom besu

to je vecna prica stara:

krcme kurve sve raznesu.

“Da li bezis od tih hula?

Ori tori strt od mara

cuvaj konje od krda mula

kad vec nisi za pisara:

taj zivot ce imati cara

al’ pleveci u svom lesu

ne cuvas li tih dobara

krcme kurve sve raznesu.

5.

EPITAF

CLXXVIII

Tu lezi i spi u ovoj sobi

Zlom Amorovom strt kamdjijom

Djak jedan mali jedne kobi

Kog zvali su Fransoa Vijon.

Beda mu vecno bi nad sijom.

Sve razda sve do zadnje rojte

Slike stalaze hleb lampion.

Boga vam taj mu verset pojte:

VERSET ILI RONDO

Nek vecni mu je pokoj dat

Boze i sjaj preuzvisen

Jer on svega bese lisen

Ni persuna on nema vlat:

Obrve glava brk i vrat

Kao repa bese strizen.

Nek mu je vecni pokoj dat.

U dupe marnut kao tat

Bi strogoscu gnan i nisten

Mada jeknu: “Oprost Istem!”

Cudan izraz u z’o sat.

Nek vecni mu je pokoj dat.

6.

KATREN KOJI JE VIJON SASTAVIO OCEKUJUCI DA BUDE OBESEN

Ja sam Fransoa to mi kazna

iz Pariza kraj Pontoaza

a vrat  pod omcom ce da sazna

sta guzica mi tezi prazna.

(изд. БИГЗ – Белград, 1986)