КОРИНЋАНИМА
ПОСЛАНИЦА ДРУГА
Светог
апостола Павла
Творити светињу; жалост по Богу.
VII.
1. Имајући дакле овака обећања, о љубазни! Да
очистимо себе од сваке поганштине тијела и духа, и да творимо светињу у страху
Божијему.
2. Примите нас, никоме не учинисмо нажао,
никога не покварисмо, никога не занесосмо.
3. Не говорим на осуђене, јер прије рекох да
сте у срцима нашијем, да бих са вама и умро и живљео.
4. Врло слободно говорим к вама, много се
хвалим вама, напунио сам се утјехе, изобилан сам радошћу поред свију брига
нашијех.
5. Јер кад дођосмо у Маћедонију, никад мира
немаше тијело наше, него у свему бијаше у невољи; споља борбе, изнутра страх.
6. Али Бог који тјеши понижене, утјеши нас
доласком Титовијем.
7. А не само доласком неговијем, него и
утјехом којом се он утјеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше
старање за мене, тако да се још већма
обрадовах.
8. Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не
кајем се, ако се и бијах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало,
ражали вас.
9. Али се сад радујем не што бисте жалосни,
него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у
чему не штетујете.
10. Јер жалост која је по Богу доноси за
спасеније покајање, за које се нигда не каје; а жалост овога свијета смрт
доноси.
11. Јер, гле, ово само што се по Богу
ожалостисте, колико учини старање међу вама? каково правдање, каку неповољност,
какав страх, каку жељу, кака ревност, каку освету? У свему показасте да сте
чисти у дјелу.
12. Јер ако вам и писах, не онога ради који је
скривио, нити онега ради кога је криво учињено, него да се покаже међу вама
старање наше за вас пред Богом.
13. Зато се утјешисмо утјехом вашом; а још се
већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.
14. Јер што сам му се за вас похвалио, нијесам
се посрамио; него како је све истина што говрисмо вама, тако и похвала наша
Титу истинита би.
15. И срце је његово пуно љубави к вама кад се
опомиње послушања своју вас, како сте га са страхом и дрктањем примили.
16. Радујем се дакле што се у свему смијем
ослонити на вас.
Опомена на милостињу
сиромашнијем хришћанима у Јерусалиму.
VIII.
1. Дајем вам пак
на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама Маћедонскима,
2. Да у многоме кушању невоља сувишак радости
њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове.
3. Јер по могућству њихову (ја сам свједок) и
преко могућства добровољни бијаху,
4. И с многијем мољењем молише нас да примимо
благодат и заједницу службе к светима.
5. И не као што се надасмо него најпре себе
предаше Господу и њима, по вољи Божијој,
6. Да ми умолисмо Тита да као што је почео
онако и сврши и међу вама благодат ову.
7. А ви како сте у свему изобилни, у вјери, и
у ријечи, и у разуму и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој
благодати изобилујете.
8. Не говорим по заповијести, него кад се
други старају, и вашу љубав кушам јели истинита.
9. Јер знате благодат нашега Господа Исуса
Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовијем сиромаштвом
обогатите.
10. И свјет дајем у том; јер је ово на корист
вама који не само чинити него и хтјети почесте још од лањске године.
11. А сад довршите то и чинити, да као што би
добра воља хтјети тако да буде и учинити од тога што имате.
12. Јер ако има ко добру вољу, мио је по ономе
што има, а не по ономе што нема.
13. Јер се не жели да другиме буде радост а
вама жалост, него једнако.
14. Да у садашње вријеме ваш сувишак буде за
њихов недостатак, да и њихов сувишак буде ваш недостатак, да буде једнакост.
15. Као што је писано: ко је много скупио,
није му пријетекло; а ко је мало скупио, није му недостало.
16. А хвала Богу, који је дао таково старање
за вас у срце Титово.
17. Јер прими мољење; а будући да се тако врло
стара, својевољно отиде к вама.
18. Посласмо с њим и брата, којега је похвала
у јеванђељу по свијем црквама.
19. А не само то, него је и изабран од цркава
да иде с нама у ову благодат у коју ми служимо за самога Господа славу и вашу
добру вољу:
20. Чувајаући се тога да нас неко не покуди за
ово обиље у којем ми служимо,
21. И промишљајући за добро не само пред Богом
него и пред људима.
22. А посласмо с њима и брата својега којега
много пута познасмо у многијем стварима да је усталац, а сад много већи због
великога надања на вас.
23. А за Тита, он је мој друг и помагач међу
вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.
24. Покажите дакле на њима свједочанство своје
љубави и наше хвале вама и пред црквама.
Наставак.
IX.
1. Јер за такову порезу која се купи светима
није ми тријебе писати вам;
2. Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о
вама хвалим Маћедонцима да се Ахаја приготови од лањске године, и ваша ревност
раздражи многе.
3. А браћу послах да се хвала наша вама не
испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио.
4. Да се, ако дођу са мном Маћедонци и нађу
вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не речем ви) у тој хвали.
5. Тако нађох да је потребно умолити браћу да
напријед иду к вама, и да приправе овај напријед обречени ваш благослов да буде
готов тако каконо ти благослов, а не као лакомство.
6. Ово пак велим: који с тврђом сије, с тврђом
ће и пожњети; а који благослов сије, благослов ће и пожњети.
7. Сваки по вољи својега срца, а не са жалошћу
или од невоље; јер Бог љуби онога који драговољно даје.
8. А Бог је кадар учинити да је међу вама
изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете
за свако добро дјело;
9. Као што је писано: просу даде сиромасима,
правда његова остаје вавијек.
10. А који даје сјеме сијачу, даће и хљеб за
јело: и умножиће сјеме ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;
11. Да се у свему обогатите за сваку простоту
која кроз нас чини хвалу Богу.
12. Јер служба ове порезе не испуњује само
недостатак светијех, него чини те се и многе хвале дају Богу,
13. Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше
покорно признање јеванђеља Христова, и за простоту подјеле к њима и к свима,
14. И да се моле Богу за вас и да чезну за
вама за премногу благодат Божију на вама.
15. И хвала Богу на његову неисказаноме дару.
Павлова одбрана од
опадања његовијех противника и лажнијех
апостола.
X.
1. А сам Павле молим вас кротости ради и
тишине Христове, који сам пред вама понижен пред вама, а кад нијесам код вас,
слободан сам према вама.
2. Молим пак да ми не буде тријебе кад будем
код вас, онако слободан бити као што мислим да смијем против некијех који мисле
за нас да по тијелу живимо;
3. Јер ако и живимо у тијелу, не боримо се по
тијелу.
4. Јер оружје нашега војевања није тјелесно,
него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли
5. И сваку висину која се полаже на познање
Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,
6. И у приправности имамо освету за сваку
непокорност, кад се изврши ваша покорност.
7. Гледате ли на оно што вам је пред очима?
Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако
смо и ми Христови.
8. Јер ако се што и више похвалим влашћу нашом
коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидјети.
9. Али да се не покажем као да вас плашим
посланицама.
10. Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а
кад је тијелом пред нама, слаб је, и ријеч његова не ваља ништа.
11. Ово нека помисли такови да каки смо и
ријечи по посланицама кад нијесмо код вас, таки смо у дјелу кад смо ту.
12. Јер не смијемо себе мијешати или се
поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мјере и
пореде сами себе са собом, не разумијевају.
13. А ми се нећемо хвалити преко мјере, него
по мјери правила којега нам Бог мјеру раздијели да допремо и до вас.
14. Јер се ми далеко не простиремо, као да не
досежемо до вас; јер допријесмо и до вас с јеванђељем Христовијем,
15. Не хвалећи се преко мјере у туђијем
пословима, имајући пак над` кад узрасте вјера ваша да ћемо се у вама величати
по правилу својему изобилно,
16. Да и у даљнијем странама од вас
проповједимо јеванђеље, и да се не похвалимо онијем што је по туђему правилу
уређено.
17. А који се хвали, Господом нек се хвали.
18. Јер онај није ваљан који се сам хвали,
него којема Господ хвали.
Наставак. Апостолове
патње и опасност при оснивању цркава.
XI.
1. О да бисте мало потрпљели моје безумље! но
и претрпите ме.
2. Јер ревнујем за вас Божијом ревности, јер
вас обрекох мужу једноме, да дјевојку чисту изведем пред Христа.
3. Али се бојим да као што змија Еву превари
лукавством својијем тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у
Христу.
4. Јер ако онај који долази другога Исуса
проповиједа којега ми не проповједасмо, или другога Духа примите којега не
примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпљели.
5. Јер мислим да ни у чему нијесам мањи од
превеликијех апостола.
6. Јер ако сам и простак у ријечи, али у
разуму нијесам. Но, у свему смо познати међу вама.
7. Или гријех учиних понижујући себе да се ви
повисите? Јер вам забадава Божије јевађеље проповједих.
8. Од другијех цркава отех узевши плату за
служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, не досадих никоме.
9. Јер моју сиротињу потпунише браћа која
дођоше из Маћедоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
10. Као што је истина Христова у мени тако се
хвала ова неће узети од мене у Ахајскијем крајевима.
11. Зашто? Што вас љубим? Бог зна. А што чиним
и чинићу,
12. Да отсијечем узрок онима који траже узрок
да би у ономе чим се хвале нашли се као и ми.
13. Јер такови лажни апостоли и преварљиви
посленици претварају се у апостоле Христове.
14. И није чудо, јер се сам сотона претвара у
анђела свијетла.
15. Није дакле ништа велико ако се и слуге
његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по дјелима њиховијем.
16. Опет велим да нико не помисли да сам ја
безуман; ако ли не, а оно барем као безумна примите ме, да се и ја нешто
похвалим.
17. А што говорим не говорим по Господу, него
као у безумљу, у овој струци хвале.
18. Будући да се многу хвале по тијелу, и ја
ћу да се хвалим.
19. Јер љубазно примате безумне кад сте сами
мудри.
20. Јер примате ако вас ко натјера да будете
слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко
велича.
21. На срамоту говорим, јер као да ми
ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
22. Јесу ли Јевреји? и ја сам; јесу ли
Израиљци? и ја сам; јесу ли сјеме Авраамово? и ја сам;
23. Јесу ли слуге Христове? (не говорим по
мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио више сам боја поднио, више пута
сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртнога.
24. Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет
мање један ударац.
25. Трипут сам био шибан, једном су камење
бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубину
морској.
26. Много пута сам путовао, био сам у страху
на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у
страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном
браћом.
27. У труду и послу, у многом неспавању, у
гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
28. Осим што је споља, наваљивање људи сваки
дан, и брига за све цркве.
29. Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблази,
и ја да се не распалим?
30. Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се
слабошћу хвалити.
31. Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа,
који је благословен вавијек, зна да не лажем.
32. У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете
чуваше град Дамаск и шћаше да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у корици
преко зида, и избјегох из његовијех руку.
Павле прича о
откривењу Господњем, страдању и сили. Опомиње браћу на своју чисту љубав према
њима.
XII
1. Али ми се не помаже хвалити је ћу доћи на
виђења и откривења Господња.
2. Знам човјека у Христу који прије четрнаест
година (или у титјелу не знам; или осим тијела, не знам; Бог зна)
3. И знам за таковог човјека (или у тијелу или
осим тијела, не знам: Бог зна)
4. Да би однесен у рају, и чу неисказане
ријечи којијех човјеку није слободно говорити.
5. Тијем ћу се хвалити, а собом се нећу
хвалити, већ ако слабостима својима.
6. Јер кад би се и хтио хвалити, не бих био
безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене
него што ме види или чује што од мене.
7. И да се не бих понио за премнога откривења,
даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.
8. Зато трипут молих Господа да отступи од
мене.
9. И рече ми: доста ти је моја благодат; јер
се моја сила у слабости показује сасвијем. Даклем ћу се најслађе хвалити
својијем слабостима, да се усели у мене сила Христова.
10. Зато сам добре воље у слабостима, у
ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда
сам силан.
11. Постадох безуман хвалећи се: ви ме
натјерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нијесам мањи од
превеликијех апостола, ако и јесам ништа.
12. Јер знаци апостолови учинише се међу вама
у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.
13. Јер шта је у чему сте мањи од осталијех
цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.
14. Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не
досађујем вам; јер не тражим што је ваше него вас. Јер дјеца нијесу дужна
родитељима имања тећи него родитељи дјеци.
15. А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен
за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.
16. Али нека буде, ја не досадих вама, него
лукав будући добих вас пријеваром.
17. Еда ли вас што закидох преко кога од
онијех које слах к вама?
18. Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли
вас Тит што закиде? Не ходисмо ли једнијем духом? не једнијем стопама?
19. Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред
Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.
20. Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас
наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете: да како не буду свађе,
зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне.
21. Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у
вас, и не усплаћем за многима који су прије сагријешили и нијесу се покајали за
нечистоту и курварство и срамоту што починише.
Оштре опомене на
покајање. Свршетак.
...
(превод: Вук Стефановиќ Караџиќ)
No comments:
Post a Comment