Луис де Гонгора: ЅВЕЗДЕНИОТ ЧАСОВНИК

РОМАНСИ И ЛЕТРИЉИ

Црната госпоѓа

За госпођом једном црном

црни је удварач тужни

многе црне сузе лио

а из својих црних груди.

Дође јој у црној ноћи,

тако црној као да је

због његове страсти црне

одјенула црне хаље.

Гитара му је била црна,

зелених и црних жица,

и вијци су на њој црни

јер их црна рука дира.

„Црн ми Ускрс, ако нисам

због милина црних твојих

постао већ много црњи

од црнине вјечне ноћи.

Једну црну милост молим,

ако милост црну имаш

и ако се црнца само

црним плаћа милостима“.

Госпођа је црна тада

на црнца већ љута била

и свог црног удвараћа

црном ријечју ојадила:

„Нек у црну пропаст иде

црнац што толико жели,

јер за црнце заљубљене

ми имамо црни презир“.

А господин црни тада,

не хтијућ оцрнит себе

више него бје црн, скиде

црни шешир и побјеже.

СОНЕТИ

На гробот на Војвотката од Лерма

Богиња људска јучер, земља сада;

до јучер олтар, сад гроб – о смртници!

Перје, чак било на краљевској птици,

само је перје; тко то не зна, страда.

Остатак што сад у том гробу снива,

да с њим источне нису масти јаке,

већ би од себе дао смртне знаке;

што мрамор крије, то разум открива.

Феникс, ком Лерма Арабијом бјеше,

сад је црв само сред праха расута

и опомена мудрим да не гријеше.

Ако оцеан брод велики гута,

какву једрењак свјетлу да се нада?

Створ, јер је земља, нек у земљу пада!

(1603)

На една дама од Галиција која во Италија со своето тело заработи богатство

У куне си се одјела допола,

зло наших кеса, срећо подлих Јуда,

курво, пунија промјена и чуда

нег игра и лет сто сокола.

С гаљешких куна не буди охола,

по мекој длаци познате су свуда,

а зарађене не баш с много труда,

јер крчмарска ти помогла је школа.

Предњи си дио кунама подшила

спомоћу увијек влажног предњег дјела,

што га шпањолске кише намочише.

А Италија жалосна је била

што и на стражњи ниси куне дјела,

кад их стражњица заради још више.

(1617)

(изд. „Глас“ Бањалука – Бих, 1979)