Задријемао и погрбљен у својјим рибарским прњама
Тај градиќ привезан уз обалу
Као уплашен једрењак
Шкољка пуна траве у дрвеној куќи зиме
Његова је фантазија запослена морем: дању и ноќу
Слушају смеѓи чинари увијек исти шум
Што подсеќа на давно
Прохујали топот
Ту су се громови скаменили и направили увале
У које су високе амфоре
Просуле жути пијесак.
Мртва жала широке ливаде од погашеног креча
Заустављају јуришање
Слијепих дракона
Црноморских
Поштених да се наслаѓују на празним степеништама осеке
Птицама и раслињем
Овог блиједог и малозбуњеног
Неароматичног југа
Доѓите звијезде да видите ово море
Које је за тренутак заборавило себе
И урезало град
као мелодију
На расклиманом подножју
Старе харфе.
No comments:
Post a Comment