Андре Малро: НАДЕЖ

Дел втори МАНЗАРЕС

Крвта на левицата

VIII Глава

...Румено вече испуњава прозоре разбијених окана.

ЗА „РОЈТЕР“: Једна жена је носила девојчицу којој је једва било две године и која није имала доњу вилицу. Али је девојчица још била жива, очију широм отворених, и изгледало је као да зачуђено пита ко јој је то урадио. Једна жена је прешла улицу – дете у њеним рукама није више имало главу“...

Гарсија је познавао, зато што је то видео, ужасавајући покрет којим мајка штити оно што остаје од њеног детета. Колико је сличних покрета данас?

Три удаљене гранате тупо одјекнуше, као три ударца у позоришту; врата се отворише, дописници уђоше. На једном ниском столу, вештачко цвеће од стакла, још читаво, треперело је при свакој детонацији. Како су окна била изломљена у парампарчад, мирис града у пламену улазио је са димом кроз два прозора.

-У случају да нека линија буде слободна – рече Гарсија – онај који је тражио биће одмах овде обавештен. Ви свакако знате да вас ја сазивам само да бих вам саопштио документа. Пре него што вам поднесем овај ради кога сам вас замолио да дођете, допустите ми да вам скренем пажњу на ово: према фашистичким комуникеима, ми смо од почетка рата уништили непријатељске авионе на 9 аеродрома. Лакше је бомбардовати Севиљу, него севиљски аеродром; а ако се десило да су извесне наше бомбе, промашивши свој војни циљ, ранили цивиле, никада баш ниједан шпански град није био систематски бомбардован од наше стране.

„Ево, сада документа. Прочитаћу вам га. Сваки од вас је замољен да се упозна са оригиналом. Уосталом, побринућемо се да буде изложен у Лондону и Паризу, будите уверени... То је једноставно једна мала окружница, упућена вашим побуњеничким официрима. Овај примерак нађен је 28. јула код официра Мануела Караша. Заробљен на фронту Гвадалахаре.“

Један од битних услова победе састоји се у томе да се уздрма морал непријатељских трупа. Противник не располаже ни са довољно трупа ни са довољно оружја да би нам се одупро; упркос томе, неопходно је строго придржавање следећих упутстава:

Да би се заузела позадина, неопходно је улити становништву известан спасоносни ужас.

Једно се правило намеће: сва употребљена средства треба да буду спектакуларна и импресивна.

Свако место које се налази на линији повлачења непријатеља и, уопште, свако место које се налази иза непријатељског фронта, мора се сматрати као зона напада. Тим поводом не може постојати разлика између оних места која примају на стан непријатељске трупе и оних која не примају. Паника која влада међу цивилним становништвом које се налази на линији повлачења непријатеља увелико доприноси деморализацији трупа.

Искуства добијена током светског рата показују да штете проузроковане случајно (уништеним) амбулантама у превозу непријатељских рањеника изазивају јако деморализационо дејство код трупа.

После уласка у Мадрид, вођа јединица ће одмах морати да намести митраљеска гнезда која могу владати свим околним улицама, по крововима зграда које надвишују сумњиве квартове, подразумевајући ту и јавне зграде и торњеве.

У случајевима покушаја отпора од стране становништва, одмах пуцати по противника. С обзиром на велики број жена које се боре на противној страни, не може се имати обзира према полу бораца. Уколико наш став буде строжи, утолико ће уништење сваког отпора становништва бити брже, утолико ће триумф обнове Шпаније бити скорији.“

Додајем – рече Гарсија – да сматрам да су та упутства логична с фашистичког гледишта. Ја лично мислим да је терор саставни део средстава који побуњеници систематски и технички употребљавају још од првог дана и да не присуствујете драми којој је Бадахос био само генерална проба. Али оставимо лична гледишта.

И док ду новинари излазили, настави:

-Исто тако ћете добити и Франков интервју од 16. августа, који овако почиње: „Никад нећу бомбардовати Мадрид; тамо има невиних“...

Гранате су још увек падале, али на километар даље. У Централи на то нису обраћали пажњу.

Уђе један секретар.

-Да ли је телефонирао пуковник Мањен? – упита Гарсија.

-Није, коменданте: интернационалци се боре код Хетафеа.

-Је ли долазио поручник Скали?

-Телефонирали су из Алкале; наићи ће око 10 часова.

„Али овде је доктор Нојбург, команданте.“

Доктор Нојбург, шеф једне од мисије Црвеног крста, долазио је из Саламанке. Гарсија и он били су се раније срели на два конгреса у Женеви. Командант је знао да је Нојбург видео врло мало ствари у Саламанки; али се бар дуже виђао са Мигуелом де Унамуном.

Франко је највећег шпанског писца свргао са положаја ректора Универзитета. И Гарсија је добро знао какву ће опасност од сада фашизам представљати за тог човека, који је некада био његов славни бранилац.

IX Глава

-Већ 6 недеља лежи у једној малој соби – говорио је лекар – и чита... После смењивања, рекао је: „Одавде ћу изаћи или мртав или осуђен“. И легао је. Наставља да лежи. Два дана после његовог смењивања, Исусово срце је било устоличено на Универзитету...

У великом огледалу у одаји, Нојбург је у пролазу погледао  своје мршаво обријано лице које је настојало да буде духовно, а изгледало је као рушевина његове младости. У почетку разговора, Гарсија је извукао једно писмо из своје лиснице:

-Када сам сазнао да ћете овамо доћи – рече – прелиставао сам ову нашу некадашњу кореспонденцију. Нашао сам ово писмо од пре 10 година, из изгнанства. Он пише у средини писма:

-„Нема друге правде, осим истине. А истина, говорио је Софокле, може више него разум. Исто као што живот може више него задоволљство, и више него бол. Истина и живот, то је дакле, моја лозинка, а не разум и задовољство. Живети у истини, чак и ако човек мора да пати, радије него мудровати у задовољству или бити срећан у разуму“...

Гарсија спусти писмо преда се на углачани писаћи сто, на коме се одражавало црвено небо.

-То је у суштини смисао његовог говора због којег је смењен – рече лекар.

„Могуће је да политика има својих захтева у које ми овде нећемо улазити. Овај Универзитет мора да буде у служби Истине... Мигуел де Унамуно не би могао бити тамо где је лаж. А што се тиче црвених грозота о којима на се стално говори, добро знајте да је најнезнатнија милиционарка – била она, као што се каже, проститутка – када се бори с пушком и излаже смрти за оно што је изабрала, мање бедна пред духом, него оне жене које сам прекјуче видео како излазе са нашег банкета, са својим нагим рукама којима су непрестано дотицале скупоценог рубља и цвећа, да би ишле да гледају стрељање марксиста“...

Нојбургов дар подражавања био је познат.

-Као лекар, драги мој – настави он, говорећи опет својим правим гласом – допустите ми да вам кажем да његово ужасавање од смртне казне има нечег патолошког. А то што је он баш мора да одговори генералу оснивачу Терција, свакако га је нервирало. Упадице су почеле када је устао у одбрану културног јединства Шпаније...

-Које?

-Смрт Унамуну, смрт интелектуалцима!“

-Ко је викао?

-Неки млади идиоти са Универзитета. Тада је генерал Миљан Астреј устао и викнуо: „Смрт интелигенцији, живела смрт!”

(Viva la muerte!)

(Југославијапублик, Белград 1987)