Стих 31
Узимајучи у обѕир дужност коју имаш као кшатрија,
требао би знати да за тебе нема боље активности од борбе засноване на
религиозним принципима. Стога не требаш оклевати.
СМИСАО: Од четири сталежа друштвеног поретка, други сталеж, чија је дужност да
добро влада друштвом, назива се кшатрија.
Кшат значи повредити. Онај који штити
од повреда се назива кшатрија (трајате – пружити заштиту). Кшатрије
у шуми уче да убијају. Кшатрија би отишао
у шуму и изазвао тигра лицем у лице и с мачем се борио против њега. Када би
тигар био убијен, био би кремиран у краљевској церемонији. Тај систем чак и
данас следе краљеви државе Џајпур који су кшатрије.
Кшатрије посебно уче да изазивају и
убијају, јер је религиозно насиље понекад неопходно. Кшатрије стога никад не би требали непосредно прихватити саннјасу, или одвојени ред живота.
Ненасиље у политици може бити ствар дипломатије, али никада није чинилац или
принцип. У религиозним законицима је речено:
„Краљ или кшатрија који се на бојном пољу бори
против другог краља који му завиди је достојан да након смрти достигне рајске
планете, као што брахмана достиже
рајске планете жртвујучи животиње у жртвеној ватри“. Тако се убијање на бојном
пољу на основи религиозних принципа и убијање животиња у жртвеној ватри не
сматрају делима насиља, јер свако има добробит од религиозних принципа на
основу којих се врше таква дела. Жртвована животиња одмах добија људски облик
живота и не мора се подврчи постепеном еволуционом процесу прелазечи из једног
облика у други, а кшатрије убијени на
бојном пољу достижу рајске планете, као и брахмане
који достижу рајске планете вршењем жртвовања.
Постоје две врсте
сва-дхарме, посебно прописаних
дужности. Све док особа није ослобоџена, да би достигла ослобоџење мора
извршавати дужности свог тела у складу са религиозним принципима. Када достигне
ослобоџење, њена сва-дхарма – посебно
прописана дужност – постаје духовна и није заснована на материјалном телесном
схватању. У телесном схватању живота постоје посебне дужности за брахмане и кшатрије, и такве дужности су неизбежне. Сва-дхарму је одредио Господин и то че бити објашњено у четвртом
поглавју. На телесном нивоу сва-дхарма
се назива варнашрама-дхарма, или
одскочна даска за достизање духовног разумевања. Људска цивилизација почиње
стадијумом варнашрама-дхарме, или
посебно прописаних дужности које одговарају посебним гунама природе под чијим се утицајем налази добијено тело.
Извршавање таквих дужности на било којем пољу деловања у складу са наредбама
виших ауторитета уздиже особу до вишег положаја живота.
Стих 32
О Партха, сречни су кшатрије којима се таква
прилика за борбу укаже нетражена, отварајучи им врата рајских планета
СМИСАО: Као врховни учитељ света, Господин Крсна осуџује став Арјуне,
Који је рекао: „Не видим ништа добро у овој борби. Она
че узроковати трајни живот у паклу“. Арјуна је тако говорио само због незнања.
Желео је да постане ненасилан у извршавању своје прописане дужности. Бити
ненасилан на бојном пољу је за кшатрија
филозофија будала. У Парашара-смртију,
збирци религиозних правила коју је саставио Парашара, велики мудрац и отац Вјаса-деве, речено је:
„Дужност је кшатрије да штити граџане од свих врста
неприлика и због тога мора у одговарајучим случајевима применити насиље да би
одржао закон и поредак. Тако мора победити војнике непријатељских краљева и на
основу религиозних принципа владати светом.“
Узимајучи све то
у обзир, Арјуна није имао разлога да остави борбу. Ако победи непријатеље
уживаче у краљевству, ако погине у бици, биче уздигнут на рајске планете, чија
су му врата била широм отворена. У сваком случају би имао добробит од борбе.
Стих 33
Меџутим, ако не извршиш своју религиозну дужност
боречи се, сигурно чеш навучи на себе грехе због занемаривања своје дужности и
тако изгубити углед борца.
СМИСАО: Арјуна је био чувени борац. Своју славу стекао је у борби са многим
великим полубоговима, меџу којима је био чак и Шива. Након што је у борби
поразио Шиву обученог у одечу ловца, Арјуна га је задовољио и добио као награду
оружје звано пашупата-астра. Сви су
знали да је велики борац. Чак му је и Дронакарја
подарио благослове и дао му посебно оружје којим је могао убити чак и свога
учитеља. Био је почашчен са толико много војних признања која су му доделили
многи ауторитети, меџу којима је био и његов поочим Индра, краљ рајских
планета. Али кад би оставио битку, не би само занемарио своју дужност која му
је као кшатрији била посебно
прописана, веч и изгубио сву своју славу и добро име и тако себи припремио
краљевски пут за пакао. Другим речима, отишао би у пакао не због борбе, веч
због напуштања борбе.
Стих 34
Људи че увек говорити о твојој срамоти, а за
угледну особу нечаст је гора од смрти.
СМИСАО: Као филозоф и Арјунин пријатељ, Господин Крсна сада даје Свој коначни суд
о Арјунином одбијања да се бори. Господин каже: „Арјуна, ако напустиш бојно поље пре него што
битка почне, људи че те назвати кукавицом. Ако мислиш да те људи могу називати
ружним именима, али да чеш бежечи са бојног поља спасити свој живот, онда ти
саветујем да умреш у бици. ЗА угледног човека попут тебе, лош глас је гори од
смрти. Стога не би требао побечи из страха за свој живот; боље је да умреш у бици. То че те спасити од
губитка угледа у друштву и лошег гласа да си злоупотребио моје пријатељство.“
Тако је
Господинов коначни суд био да Арјуна умре и не напусти борбу.
Стих 35
Велики генерали који јако цене твоје име и славу
мисличе да си напустио бојно поље само из страха и зато че те сматрати
безначајним.
СМИСАО: Господин Крсна је наставио да
износи Арјуни Своје мишљење: „Немој мислити да че велики генерали као што су Дурјодхана, Карна и други
савременици ммислити да си напустио бојно поље из самилости према својој брачи
и деди. Мисличе да си побегао из страха за живот. Тако че њихово високо мишљење
о теби отичи до врага.
Стих 36
Твоји непријатељи че те описивати непријатним
речима и с поругом говорити о твојој способности. Шта за тебе може бити болније
од тога?
СМИСАО: Господин Крсна је у почетку био
запањен Арјунином неумесном молбом за самилошчу и рекао да његова самилост не
доликује Аријцу. Сада је, с толико много речи, потврдио Своју осуду Арјунине
такозване самилости.
Стих 37
О Кунтин сине, или чеш нити убијен на бојном пољу
и достичи рајске планете или чеш победити и уживати у краљевство на земљи.
Стога одлучно устани и бори се.
СМИСАО: Иако није било сигурно да че
Арјунина страна победити, Арјуна се ипак морао борити, јер се чак и када би био
убијен могао уздичи на рајске планете.
Стих 38
Бори се борбе ради, не обазиручи се на сречу и
несречу, губитак или добитак, победу или пораз – таквим деловањем никада нечеш
почините грех.
СМИСАО: Господин Крсна сада отворено каже Арјуни
да се треба борити борбе ради, зато што Он жели битку. Особа свесна Крсне се у
својим активностима не обазире на сречу или несречу, добитак или губитак,
победу или пораз. Свесност да све треба урадити за Крсну је трансцедентална; зато нема последица материјалних
активности. Онај ко делује за сопствено чулно задовољство, у врлини или
страсти, подлеже добрим или лошим последицама. Али онај ко се потпуно посветио
активностима свесности Крсне никоме није обавезан или дужан, за разлику од
особе која врши уобичајене активности. Речено је:
„Свако ко се
потпуно предао Крсни, Мукунди, оставивши све друге дужности, нема више дужности
или обавеза према полубоговима, мудрацима, људима, роџацима, човечанству,
прецима или осталим живим бичима.“ (Бхаг.11.5.41)
У овом стиху Крсна посредно указује на то Арјуни, као што че бити јасно
објашњено у наредним стиховима.
(The BHAKTIVEDANTA BOOK TRUST изд. Tiskara Rijeka 1991)
No comments:
Post a Comment