Епископи Данило и Амфилохије: НЕМА ЛЕПШЕ ВЕРЕ ОД ХРИШЧАНСКЕ

Шта је „Последњи Дан или Дан Страшног суда?

То је дан у који че завршити историја света и човека. Све што је живело и живи у времену, мора уќи у тај последњи Дан. У тај Дан Господ Исус че изречи: Свој последњи, завршни суд о целокупној историји света и човека, о свим људима укупно и о сваком човеку појединачно. Тада че Он, Једини Човекољубиви, на савршеним вагама Правде и Љубави своје измерити сва дела људска, све мисли људске, сва осечања људска, све жеље и све речи људске. Тада че се „савршити Тајна Божија“ (Откривење Јованово, глава 10, стих 7) – о човеку, о творевини, о свим створењима знаним и незнаним. Тада че сви добри и све добро наследити вечно блаженство и живот будуќега века у Царству небеском, а сви зли и све што је зло – вечни пакао у царству бунтовних анџела, хулитеља непокајивих. Пакао – то је одбијање Божије љубави, затварање у себе. То је грех против несебичне Љубави која постоји унутар Свете Тројице. Јер у Тројици, нијдена Божанска Личност не може без друге Две Личности. Све им је заједничко у љубави. У Тројичном Богу нема затварања у Себе.

Према томе, Рај – то се не може описати овоземаљским језицима. Може се само наговестити. Тој је учествовање у животу Божанске Тројице, заједно са свима Светима.

Шта је то обожење Човека?

То је урастање човека у боголикости. То је причешќивање вечним енергијама Бога. Свети Атанасије александриски је рекао: „Бог је постао човек, да би човек постао Бог“. Наравно, огромна је разлика измеџу бити Бог и постати Бог. Бог по суштини је једино Отац, Син и Свети Дух. Божанску недоступну суштину има само Света Тројица, а створена биќа никад не могу знати шта је суштина самога Бога. Али Бог је хтео да сваки човек постане Бог по начину постојања и живота, тј. Бог по благодати (а не по суштини). Бог има у себи нестворене енергије: Божанску Љубав, Лепоту, Мудрост, Правду, Истину, Светост...Обожење човека почиње када човек упије у своје срце макар мали пламен од нествореног Огња Божанске Љубави; када упије у свој ум макар један зрак од пресветле Мудрости Божије; када довољно прими у своју вољу заповести Божије; када прихвати у своју савест небеску музику Милости и Правде Божије; када све своје биќе испуни светим врлинама Истине Божије. Човек који се покаје, који успева да савлада своје страсти и да побеџује демоне и њихове гадости, такав човек је почео да се обожује. Он постаје сличан Богу. Веч на земљи он се развија и расте „из славе у славу“, у меру раста висине Христове. За таквога Рај је почео ту на Земљи, јер Господ Христос је рекао: „Царство Божије је у вама“.

Обожење почиње овде на земљи, продужује се у душама светаца до Страшног Суда. Јер, по речима богомудрог Григорија Нисијског, човеково усавршавање у Христу, има један крај, а то је бескрај.

Ако те неко замоли да са две речи искажеш сву веру православну, које су то речи?

Те две речи су ове: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! И сверадосни отпоздрав на тај Ускршњи поздрав: ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ! У тим речима је сва вера наша и сва вечна и неуништива нада наша у бесмртни живот у васкрслом Богочовеку.

Ако зажелиш да сажмеш у једну молитву све молитве Цркве и сво богослужење, све вапаје и све жеље, - која би то молитва Била?

Та свеобухватна молитва јесте Молитва Господу Исусу. Њу је први изговорио смерни цариник у храму Јерусалимском, а потом безбројни хришчани свих времена, особито велики молитвени тиховатељи и подвижници. Њом и ми треба да се молими по могучству без престанка, при сваком послу, у свако време и на сваком месту; јавно или у уму и срцу тајно. Та света чудотворна молитва гласи:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГ!

(четврто дополнето издание, изд. Манастир Хиландар и Епархија Банатска, Вршац – 1988)